Претражи овај блог

понедељак, 16. мај 2011.

ЕУ И САД ШКАРТИРАЈУ ТОМУ НИКОЛИЋА

Пише: Миодраг Новаковић
15 мај 2011


Политички аналитичари у Бриселу и Вашингтону су веома забринути због недавног штрајка глађа и жеђу вође напредњака Томе Николића. Отворено изражавају сумњу да је он поуздан политичар са којим би могли да замене Тадића. Бригу код њих не изазива толико Томина „лојалност“, колико његова „ексцентричност“.

Њима се већ диже коса на глави од сценарија у коме би се Тома Николић изврнуо на леђа испред седишта ЕУ у Бриселу, и почео штрајк глађу због неких промашених рокова.

Истовремено америчка влада је под хитно „замрзнула“ планирану Николићеву посету Вашингтону, због истих страхова- да би он могао и тамо да се изврне на леђа и почне штрајк глађу до смрти, док му се не исплате, рецимо „заостале дневнице“.

Док се у Србији готово нико више и не сећа Томиног штрајка, јер га нико није ни схватао озбиљно, педантни западни аналитичари (политичари, психо-аналитичари и дипломате) и даље пажљиво проучавају све политичке опције, као и Томину ексентричну ћуд.

Истовремено у београдским дипломатским круговима иду чак толико далеко, да у неким западним амбасадама озбиљно размишљају да му забране улазак, и то за стално. Наравно из истог страха, да се  и тамо не би изврнуо на леђа и заковрнуо очима, из засада непознатих побуда.

Запад који је својевремено био интригиран радикалским дисидентом Николићем, и руководио се својом логиком „да је непријатељ њиховог непријатеља њихов пријатељ“ (а знамо да је Воја Шешељ и даље њихов највећи и заклети непријатељ), оберучке је прихватио Николића као алтернативу „политички истрошеном“ Тадићу. Сада више нису тако сигурни, и чешу се тамо где их не сврби.

Највише би им одговарала једна нова свежа „про-јевропска“ гарнитура, некад оличена у триу: Тадић, Јеремић, Динкић- док им је истовремено јасно да је овој тројици прошао рок употребе (и то превремено). Тако да су се нашли у небраном грожђу- требаће им мало више времена док на Западу „припреме“ нову „српску“ руководећу гарнитуру-  а тог времена више немају. На политичкој сцени Србије је затишје пред буру, док истовремено нико нема појма на коју страну ће да дуне ветар…

Таличног Тома Николића боље да им нико више и не спомиње, јер као што рече један мој познаник из кругова блиских влади; Према српским званичницима који не избивају из западних амбасада, најчешћи одговор који добијају када се неком омакне Томино име јесте- „далеко му лепа кућа!“


Преузето и преуређено са “www.naslovi.net”

Нема коментара: