Претражи овај блог

понедељак, 9. мај 2011.

СЛОБОДАН ХОМЕН- У ОБИЉУ САМОВОЉЕ

Пише: Пеђа М. Поповић
(поднаслове едитовао аутор блога)
7 мај 2011

ХОМЕН, ЛИХТ, БИСЕРКО, ОТПОРАШИ… РАМЕ У УЗ РАМЕ СА ОПЕРАТИВЦИМА ЦИА-е РУШЕ СРПСКИ УСТАВНИ ПОРЕДАК!


„Студентска иницијатива ( СИ ) је била једна од најјачих организација насталих из Студентског протеста 1996/97.Ову студентску организацију је финансирао Сорошев фонд – Фонд за отворено друштво. Поједини чланови СИ који су радо виђени у америчкој и немачкој амбасади су директно контактирали са Соњом Лихт у канцеларији фонда. Ипак најзанимљивији финансијер  организације је био сарадник ЦИА из УСИА. Представник ове организације је у америчкој амбасади у београду 27. јуна 1997 год. склопио споразум са представником СИ, Душаном Васиљевићем о исплати 6.780 долара у готовом. Како се на меморандуму види, исплата је извршена у највишем интересу владе САД. Убрзо после тога СИ се распала.


СЛОБОДАН ХОМЕН- У ОБИЉУ САМОВОЉЕ

Пише: Пеђа М. Поповић
(поднаслове едитовао аутор блога)
7 мај 2011

ЗЛОУПОТРЕБА ВЛАСТИ


У обиљу самовоље и ниподаштавања сопственог правног поретка, ових дана били смо сведоци најбезобзирнијег притиска политичких моћника или кадрова постављених по страначкој линији на одређеним местима у државној администрацији, који су себи дозволили да са позиције власти приграбе право одређивања шта судови треба да раде, односно које спорове да не узимају у разматрање и да замрзну извршење већ донетих правоснажних судских одлука из сфере радних односа.Поменуте интервенције су уследиле преко Врховног суда који је по субординацији то пренео на ниже судове.

Као један од главних извршилаца оваквих радова наведени су Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен и његов колега из Министарства економије Небојша Ћирић. Иако је Републички одбор за решавање о сукобу интереса стао на становиште да су Хомен и Ћирић утицали на судску власт и повредили закон па их због тога треба разрешити дужности.Међутим на седници Владе Србије дана 23.04.2009. одбијена је препорука Одбора за разрешење. Када је реч о Слободану Хомену, требало би знати да се ради о особи која је била утицајна особа у НВО „Отпор“ који се касније класичним путем страначког апаратчика винуо до утицајне функције у структури власти.Имајући у виду деловање разних НВО међу којима је био и „Отпор“ сматрам да не би било претерано подсетити се на њене почетке, руководство и деловање са позиције тројанског коња Србије.

ПОЈЕДИНЦИ И НВО-е У СРБИЈИ ОТВОРЕНО СЛУЖЕ ЗАПАДУ


Није никаква тајна да су у нашој земљи годинама постојале и још увек постоје снаге које имају задатак да што лакше и у што краћем времену омогуће реализацију циљева америчких глобалних плитичких и економских интереса. Те снаге потичу из свих слојева друштва ( политика, економија, војска, правосуђе, медији, образовање и сл.) па се тако међу нама налазе и разне тзв. невладине организације ( НВО ), покрети који углавном финансирани из иностранства имају задатак да под видом неких општих културних и цивилизацијских вредности, искључиво и веома агресивно заступају ставове САД као једино исправне и са критичких страна недодирљиве.

Једна од таквих организација је била и покрет ОТПОР која је октобра 1998 год. формирана најпре као Студентски покрет отпор, зашта је најзаслужнији био Срђа Поповић, да би почетком 2000. прерастао у Наредни покрет отпор.

Поменута организација је уствари од свог оснивања била финансирана од стране америчке невладине институције ИРИ ( Међународни републикански институт ) у којој је радио известан број бивших службеника из војних и обавештајних структура САД. Осим листа Њујорк Тајмс, податке о финансирању ОТПОР-а из САД објавио је и Пол Макарти, представник америчке Задужбине за развој демократије, потврдивши да је од краја 1998 год. ова фондација за активности у Србији потрошила три милиона долара од чега је већина средстава отишла члановима ОТПОР-а, односно на исти начин како је и Америчка агенција за међународни развој ( УСАИД ) такође у Србији потрошила 25 милиона долара.

ХОМЕН ПРОНЕВЕРИО МИЛИОНЕ ДОЛАРА КОЈЕ ЈЕ ПРИМИО ОД АМЕРИЧКИХ ГОСПОДАРА?


Када је реч о новцу, треба напоменути да је 2004. године координатор ОТПОР-а из Суботице тражио контролу финансија ОТПОР-а од 1999. због сумње да су тадашњи руководилац Слободан Хомен ( адвокат, сада Државни секретар у Министарству правде ) и његов брат од тетке Ненад Константиновић незаконито располагали са 10 милиона долара које су до 2004. добили на име помоћи из САД. Према подацима из САД, до петог октобра 2000. ОТПОР је примио преко 2.600.000 долара, а од фебруара 2001. до новембра 2002. још 800.000 долара. Осим наведеног, овде треба додати још два милиона долара добијених за разне кампање ( Борба против криминала, Борба против корупције,Закони данас,Ко је крив и сл. ) а што све скупа улази у поменутих 10 милиона долара. Када су у питању чланови-активисти, они су барпрема изјави једног од њих из Владичиног Хана датој 2001 год. након опширног и детаљног разговора добијали пропагандни материјал ( мајце, летке, налепнице, плакате ) 130 долара и мобилни телефон.

Да би извршавали обавезе због којих су и финансирани, чланови ОТПОР-а су морали проћи одређену обуку организовану од стране САД а преко низа Сорошевских НВО и подршке одређених медија у Србији.Челни људи ОТПОР-а су путовали у суседне земље ради одговарајуће обуке коју је тајно изводио Роберт Хелви, војни стручњак за субверзивне операције ( изазивање и управљање масовним протестима, облици супротстављања полицији, рушење власти тзв. ненасилним методама и сл. ).Уосталом, дана 16.11.2008 год. у ТВ емисији Пирамида, гост Александар Вулин је јавно потврдио податак о финансирању и обучавању ОТПОР-а од стране САД поменувши при томе и официра Хелвија.

Више светлости на конкретне делатности ОТПОР-а и његових челника дао је и један од оснивача Вук Малешевић, у писму упућеном јуна 2002 год. крагујевачком листу ПОГЛЕДИ, уз приложену фотокопију званичног документа амбасаде САД у београду који се односи на финансирање наших НВО. У поменутом писму Малешевић је навео:

ХОМЕН, ЛИХТ, БИСЕРКО, ОТПОРАШИ… РАМЕ У УЗ РАМЕ СА ОПЕРАТИВЦИМА ЦИА-е РУШЕ СРПСКИ УСТАВНИ ПОРЕДАК!


„Студентска иницијатива ( СИ ) је била једна од најјачих организација насталих из Студентског протеста 1996/97.Ову студентску организацију је финансирао Сорошев фонд – Фонд за отворено друштво. Поједини чланови СИ који су радо виђени у америчкој и немачкој амбасади су директно контактирали са Соњом Лихт у канцеларији фонда. Ипак најзанимљивији финансијер  организације је био сарадник ЦИА из УСИА. Представник ове организације је у америчкој амбасади у београду 27. јуна 1997 год. склопио споразум са представником СИ, Душаном Васиљевићем о исплати 6.780 долара у готовом. Како се на меморандуму види, исплата је извршена у највишем интересу владе САД. Убрзо после тога СИ се распала.

У раду СИ и изради њеног статута су учествовали функционери ОТПОР-а, Слободан хомен и Ненад- Неца Кецмановић. Они су први предложили сарадњу са амбасадом САД. Чланове ОТПОР-а су обучавали високи функционери ЦИА преко више невладиних организација. Пензионисани пуковник Роберт хелви који је од 1982/84 био највиши представник ЦИА у Бурми, био је главни предавач члановима ОТПОР-а у Будимпешти и Црној Гори ( где је испред Центра за модерне вештине предавач била Неда Арнерић). У марту 2000. ИРИ ( Међународни републикански институт ) је платио трошкове за двадесетак чланова ОТПОР-а како би их Хелви подучио. Иначе ИРИ је у србији потрошио око 1.8 милиона долара, како наводи њихов представник данијел Калвингарт. Део пара је дат ОТПОР-у. УСАИД је потрошила око 25 милиона долара, од чега је неколико стотина хиљада дато ОТПОР-у. Мало помињана личност која је учествовала у изградњи инфраструктуре ОТПОР-а је генерал Џорџ Вард, специјалиста УСИП ( Америчког института за мир ). Био је високи функционер ЦИА у Немачкој 1989/92 и у Нанибији 1996/99. У УСИП-у је заједно са високи функционером ЦИА Данијелом Сервером који је учествовао у стварању муслиманско-хрватске федерације и организовању акција на Косову и Метохији.У УСИП-у је и Соња Бисерко. У Србији УСИП делује и преко Европског покрета са којим је организовао неколико семинара“.

Срђа Поповић наговарао малолетнике да се туку са полицијом, да би њихове сломљене кости и разбијене главе користио у медијском рату!


У даљем тексту који се односи на активности ОТПОР-а, Малешевић наводи: “Састанак кризног штаба ( тада руководећег тела ОТПОР-а ) на коме је дошло до поделе одржан је исте вечери када је Вилијем Коен преко СНН-а поручио-Србији треба сломити кичму. Председавао је, као обично, Срђа Поповић ( тада студент, а у време ДОС-ове власти посланик ДС у републичком парламенту и помоћник министра за екологију). Срђа Поповић је у то време имао обичај да каже како малолетнике треба треба слати да провоцирају полицију јер испребијани малолетници побеђују за нас у медијском рату. Било је то прво окупљање у просторијама једне политичке организације ( седиште ДС у ул. Српских владара).Изненада, појавили су се Борис карајичић ( студент,редовни гост повремених коктела у америчкој амбасади још од 1996. и негдашњи члан СИ ) и Јован Ратковић ( данас координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе).

ВАШИНГТОН непосредно пред бомбардовање преузима команду над Отпором, и склања оперативце Отпора ван Србије док не прође бомбардовање!?


Те вечери су њих двојица уз благослов долазеће америчке дипломатије, без одобрења кризног штаба, крајње самоиницијативно потписали документ ( уговор са УСАИД ) којим се ОТПОР као покрет ставља под покровитељство америчке администрације.Само две недеље касније проглашено је стањенепосредне ратне опасности. Иако је од Караичића тражено да уступи поменути документ који су на разгледање добили само омладинци ДС окупљени око Срђе. Он је уместо тога поделио пар проспеката УСАИД-а.Сви представници Правног факултета оснивачи ОТПОР-а изузев Марије Рудић напустили су састанак.Када је бомбардовање почело готово сви поборници америчке опције напустили су београд, а појединци су уточиште потражили у земљама пријатељске НАТО алијансе, иако остаје нејасно како су прешли границу земље у ратном стању.Како је тада говорио Срђа Поповић, борба против Милошевића је немогућа без савезника преко океана. Део отпораша отишлих у иностранство враћа се у Београд и смешта у просторије у Кнез Михајловој и отпочиње јуначку борбу уз плате, секретарице, функције. Уз то чувена Миља, која се тада први пут појавила у целој причи, са дозом ароганције објашњавала је старим отпорашима који су ОТПОР покренули ни из чега, шта би биле њихове дужности и коме би они били одговорни ( њој и Срђи, разуме се ). Упућене су нам и извесне пословне понуде.“

Завршавајући писмо, Малешевић наводи:“Колико ми је познато, нико од оних који су 1999.протествовали против продаје покрета америци није наставио рад у посве новом Народном покрету ОТПОР.

„ОТПОРАШ“ ИВАН МАРОВИЋ: „Срби да вас хрват нешто научи!“


Иван Маровић ( сада продуцент компјутерских игара у Вашингтону ) је такође један од нових отпораша. Године 1998. Маровић је говорио – ту пара нема, ја желим да завршим факултет и рад у ОТПОР-у ме не интересује. Када је проамеричка струја 1999. преузела ОТПОР и када су почеле да се сливају велике паре у ову организацију, заједно са инструкторима ЦИА, он се изненада појавио. Маровић је човек који је на заседању Студентског парламента 1998. узвикнуо – Срби да вас хрват нечему научи. Он се управо на том протесту заједно са Малишом Христодилом ( био посланик Социјалдемократске уније Жарка Кораћа у републичком парламенту ) борио свим силама за укидање химне Св. Сави и уклањање српске заставе са чела колоне. Тада му то није успело.У ОТПОР-у је заједно са Растком Шеићем успео да уклони нашу националну заставу почетком 1999. Оно што је најстрашније је да је 1998. заједно са Христодулом учествовао у демонстрацијама албанских студената у приштини против суверенитета србије на КиМ. Том приликом Иван Маровић је припаднике МУП Србије гађао каменицама.Многи отпораши су се преко Срђе Поповића учланили у ДС и добили иако нису квалификовани, бројне јавне функције. ОТПОР је за њих био уносан бизнис. Срамота је да такви људи воде државу.“

Америчка влада одваја из „шпијунског“ фонда 73 милиона долара, 2005- за своју „сарадничку мрежу“ у Србији!


Овде треба истаћи једну веома битну ствар. Одлазећи амерички државни секретар Колин Пауел, почетком јануара 2005. је србији због наводне несарадње са трибуналом у Хагу ускратио 10 милиона долара помоћи, док је истовремено портпарол Стејт дипартмента Ричард Баучер изјавио да ће 73 милиона долара помоћи ипак стићи до „организација и пројеката посвећеним реформама које су изван контроле централних власти“. Овај фонд иначе у САД зову шпијунски.

Било како било, након октобарских догађаја ОТПОР се трансформисао у политичку партију где је као такав учествовао на вишестраначким изборима 2003. године.Како је на њима доживео тотални фијаско, 2004. се утопио у Демократску странку ( ДС ).

Председник Србије Тадић уградио издајнички Отпор у структуру Демократске Странке!?


Ако су наведени подаци тачни, а до сада нису демантовани било у целости или фрагментарно,иако су објављивани у средствима јавног информисања, може се само замислити како је уз одговарајућу помпу и филмски прилог изгледала вест објављена у ТВ дневнику Јавног сервиса РТС-а, 13.11.2008 год. о томе како је Председник републике примио делегацију бивших отпораша поводом десетогодишњице оснивања а без обзира што је ОТПОР већ четири године утопљен у ДС. Произилази да је извршена класична превара и манипулација јавности а у циљу промовисања самог себе и ДС-а.

Поменуту делегацију су сачињавали Миљана Јовановић ( дизајнер, која је у једном интервјуу такође признала да је ОТПОР био финансиран из иностранства и уз одређену инструктажу ),Бранко Илић такође дизајнер,Слободан Хомен члан ДС, Дејан Ранђић члан ЛДП, Иван Андрић члан ЛДП, Срђан Миливојевић, Јован Ратковић, Бранко Илић, Срђа Поповић универзитетски професор, Слободан Ђиковић, Ненад Константиновић члан ДС, Предраг Лечић, Влада Павлов из Новог Сада запослен у МИП-у, Станко Лазетић из Новог Сада радник грађ. инспекције, Ненад Петровић дизајнер, Милош Гагић, Синиша Шикман.

Након разговора са делегацијом, Председник републике је нетрепнувши за медије изјавио „да је ОТПОР имао велику улогу у демократизацији Србије, када су ови млади људи преузели велике животне ризике на себе, борећи се за демократске вредности, можемо да кажемо да су успели“.Такође је додао да је са њима разговарао о политичкој, економској и друштвеној ситуацији у Србији да би чуо њихово критичко мишљење и питао за понеки савет. Председник републике је затим констатовао да су то веома одговорни људи који разумеју политичку стварност као и пре десет година. Е па наздравље.

Два дана касније у здању Старог двора уз присуство Председника републике је отворена изложба о ОТПОР-у.

Председник Тадић јавно омаложава српске научне институције!


Када смо већ код разумевања политичке стварности, да ли је бивши министар одбране а садашњи Председник републике макар и по функцијама које је обављао или сада обавља морао да зна о оваквој НВО на страним јаслама, поготово када са утопила у његову странку, и да ли је баш толико сигуран у наше кратко памћење.Нажалост, има оних који су ипак понешто и запамтили па им чудно звучи његова изјава о значају ОТПОР-а, иако се у веома тесном временском размаку од овог пријема и изложбе обележавали јубилеји једног од највећих српских добротвора Илије милосављевића-Коларца и јубилеј Српске Академије Наука.Председник републике их наравно није удостојио било каквим видом своје пажње или обраћања.Непримереним начином на који је јавности наметнуто обележавање годишњице ОТПОР-а, Председник републике и ДС су на најбезочнији начин злоупотребили и узурпирали медије у себичне политичке сврхе.Вероватно није европски јавно подржати националну Академију наука као есенцију знања и свести једног народа, а задужбинарство, доброчинство, позитиван национални набој као и патриотизам који се из тога рађа су по налогу страних ментора апсолутно непожељни и представљају чисто арчење драгоцених ТВ минута,мастила,папира и времена.

Министар одбране Шутановац, на додели одликовања Соњи Лихт за „петоколонашко“ деловање, у Француској амбасади!?


Да се ствар у страном схватању демократизације Србије није ништа битније променила, видели смо и пре неко вече, опет у ударном термину вести јавног сервиса РТС, у поводу додељивања највишег француског одликовања, орденаЛегије части, председници НВО-Фонд за политичку изузетност, Соњи Лихт.Ово одликовање јој је додељено као симболу свих оних вредности које одликују цивилно друштво и које на најбољи начин представља европску будућност Србије, односно оличење њене личне посвећености европском путу-како рече француски амбасадор приликом уручивања.

Наравно да је дискреционо право сваке суверене земље да у оквиру своје политике према некој држави, њене грађане награђује одређеним признањима. Како се француска непријатељска и деструктивна политика према Србији уназад десетак година није променила (прочитати задње изјаве француског амбасадора у Србији о КиМ ), такође чу прескочити досадашње политичко и друго ангажовање Соње Лихт и њене НВО што све заједно не представља неко посебно изненађење, али не могу да схватим односно не видим разлог присуства овом чину у француској амбасади члана Владе, актуелног министра одбране Драгана Шутановца. На страну оно карирано одело чешког емигранта из педесетих година. Да ли смо заиста толико посрнули и тако дубоко потонули.

Нема коментара: