Пише: Миодраг Новаковић
11 мај 2011
 |
| На слици мађарски неофашисти из редова политичке партије Јобик- странке која је освојила 47 мандата у мађарском парламенту... |
Има нешто труло у „држави евроунијској“- та трулеж можда још и није видљива голим оком, али се незаустављиво шири том бриселском креатуром, и почиње да запљускује и наше границе. Та трулеж, наравно има своје име, и зове се „евро-фашизам“. У срцу Европе се рађа и спроводи програм једне од најмрачнијих идеологија, док та иста Европа, као свака „дама сумњиве прошлости“, о томе мудро ћути. Али зато не штеди речи да све своје грехе (из прошлости и будућности) припише нашој беспомоћној и ућутканој нацији.
Но кренимо редом…
Недавно је Немачка канцеларка Меркел одвалила, и остала жива, да је „мултикулти“ у Немачкој мртав. Другим речима у Немачкој морају сви да буду „немци“, па макар и били тамнопути, носили на себи црни покров са решеткастим прозорчетом, или се „снуждавали“ на чучавцу… Но будимо стрпљиви, биће тога још. Бар нас Србе, Немачка није никада историјски „разочарала“ својим „ибер-менш“ пројектима.
У Француској сви знају за екстремну агенду Националног Фронта који води ћерка ноторног Лепена- Жан Мари Лепен. Ако је можда за слободуљибиве људе широм света и био добар знак то што ова десничарска партија није освојила власт- онда би требало да их забрине нагли заокрет владајуће Саркозијеве партије. Саркози је наводно смислио „лукави план“, да потуче екстремисте, и то тако што ће сам постати већи екстремиста и од највећих екстремиста! Након таквог заокрета у политици „француског пинокиа“ уследиле су масовне депортације рома, које су на малим екранима неодољиво подсећале на сцене Холокауста из задњег светског рата, забрана бурки, радикално увођење „полицијске државе“, ту и тамо „кресање“ минарета, итд.
Када смо већ код „кресања минарета“, том изазову нису могли да се одупру ни пословично неутрални швајцарци, иако код њих не може да се говори о десници на власти- али сигурно може да се говори о све снажнијем десничарском јавном мнењу. Неке нације једноставно не могу да се помире са чињеницом да „биолошки изумиру“, и то све као резултат себичне презервације властитог стандарда и задовољавања свог потрошачког хедонизма. Док се с друге стране њихови новопечени суграђани „Младотурци“- који по наређењу радикалних имама обучених у камуфлажне униформе, „скачу“ на своје „хануме“ и кад треба, и кад не треба- умножавају „брзином светолости“.
У Великој Британији, екстремна десница оличена у Енглеској Националној Партији (ЕНП) вођеној Николасом Грифином, још није освојила власт. Али зато има све већи, не само политички утицај, већ и утицај на јавно мнење. И као што то можемо да видимо на електронским медијима ових дана, и из В. Британије су почеле масовне депортације рома. Да не говоримо о расистичком концепту полицијске контроле, који најгрубље крши уставна и људска права имиграната, али и својих држављана страног порекла, примењујући према њима неограничену тајну полицијску контролу. Иначе Грифинов ЕНП је у оквиру Европског парламента ушао у коалицију са пољском ектстремном десничарском групом, коју предводи пољски парламентарац Микаил Камински. Такво десничарско организовање у оквиру Европског парламента, али и у оквиру других институција ЕУ, изгледа да има тренд да постане правило, а не само изузетак као што је то до сада био случај.
Уосталом, сам Николас Грифин је у свом обраћању маси неофашиста на митингу у организацији екстремне мађарске десничарске партије Јобик, успоредио ЕУ са бившом Совјетском Унијом која је у крви угушила мађарску револуцију 1956: „Где се сада налази глад за влашћу и корупција совјетске лоповске власти? … Налази се у Бриселу,“ нагласио је. „Европска Унија је претња свим слободним људима Европе.“ Наравно ова задња тврња десничара Грифина је нешто са чиме бисмо, бар већина нас, могли лако да се сложимо- ЕУ је у стварности само симбол новог неоколонијалног поретка у Европи, што су очигледно многи у срцу Европе схватили давно пре нас. Те није ни чудо, да као отпор том новом „евроатлатском“ хегемонизму, у Европи све више јачају десничарске и националистичке снаге.
У Италији је такав екстремизам можда попримио чак и своју „најескстремнију форму“- као коалиција мафијашког политичког блока первертног Силвија Берлусконија, и десничарске партије Лега Норде. Сам Берлускони је једном приликом признао да је ушао у политику и власт, да би се дочепао имунитета, да му се не би судило за безбројне криминалне малверзације. Многи га данас у Италији називају новим „Мусолинијем“.
У Холандској је Партија Слободе под вођством Гирта Вајлдерса на свом успону ка власти. Он обећава одмах по доласку на власт да забрани имиграцију муслиманима у земљу, а у самој Холандији уведе забрану Курана и присилну асимилацију имиграната. Чак се „дрзнуо“ да јавно критикује и исмејава говор америчког председника Обаме, који у свом обраћању јавности „догађање народа“ у Каиру (Египту) назвао као „дуг цивилизације према Исламу“.
Наравно ово су били само неки примери „десничарске трулежи“ која се шири Европом попут куге, и са незаустављивом економском кризом, поостаће још екстремнија. А то је већ нешто што би требало и нас да забрине, јер једна од мађарских десничарских партија, која има отворене територијалне претензије према Србији, управо је данас на власти у Мађарској…
ЦРНОКОШУЉАШИ И ХОРТИЈЕВЦИ ИЗ НАШЕГ „СУСЈЕДСТВА“
Нашим суседима мађарима је након иницијалног слављеничког делиријума, који је наступио када је Мађарска постала чланица „богате“ ЕУ, дошао моменат отрежњења, када је пре пар година ову пољопривредно развијену земљу, погодила јака економска криза, сиромаштво и беспосленост. Та криза је делимично била део глобалног тренда задњих пар година, који је резултирао из финансијског колапса „Вол Стрита“, али највећим делом је настала као резултат евроунијске неоколонијалне економске политике према својим источноевропским чланицама са инфериорним економијама. Тај евроунијски финансијски империјализам који је осакатио мађарску економију, млада мађарска демократија је тешко платила на изборима у априлу 2010. Од 386 седишта у мађарском парламенту, 263 је припало десничарској партији Фидеш, а екстремно десничарској партији Јобик 47- што значи да је „нормалним“ посланицима припало свега неколико десетина седишта.
Обе ове десничарске партије заговарају сличне програме, и практично се разликују једино у методама спровођења својијх националистичких програма.
Лидер Фидеша и нови председник владе, Виктор Орбан је своју победу на изборима описао као „револуцију“, најављујући радикалне промене. Те радикалне промене су већ ступиле на снагу. Из устава су избачене све мањине. Мађарска је дефинисана као хришћанска држава, са акцентом на породицу и заштиту порода. У ту сврху је у устав унета одредба да се људским животом сматра ембрио од момента зачећа, чиме је ефективно побачај стављен ван закона. Држава је преузела ригорозну контролу над судовима и водећим медијима. Због тога је недавно била предмет истраге ЕУ.
Јобик је у другу руку одмах изашао са својим радикалним захтевима- у које се убрајају етничко чишћење преко 600,000 мађарских рома, забрана странцима да купују пољопривредно земљиште у Мађарској, званично признавање једино католичке хришћанске религије- што опет све може да се сажме у једну реченицу коју је изговорио Јобиков лидер Вона: „Ми заступамо став мађарског народа да Мађарска треба да припада само мађарима.“
Долазак екстремних политичких снага на власт у Мађарској је био предвидив задњих година, и био је „најављиван“ великим бројем националистичких инцидената према мањинама, који су ескалирали крајем 2008 и у 2009…
ЦИГАНЕ УБИЈАУ ЗАР НЕ?
Мађарски роми са популацијом од око 600,000, чине 6% становништва ове земље. Незапослени, необразовани и на маргинама друштва, многи, нарочито млађи роми, натурално прихватају криминал као начин живота, и као такви су већ дуже време трн у оку традиционалној мађарској популацији. Ипак, већина мађарских рома се труде да живе поштено и цивилизовано, углавном у оквиру својих ромских енклава.
Крајем 2008, и током 2009 те енклаве су дошле под брутални напад мађарских неофашиста директно повезаних са „Мађарском гардом“, која отворено носи униформе са фашистичким симболима из Другог светског рата. Такође постоје индиције да иза ове паравојне фашистичке организације такође стоји десничарска партија Јобик. Током тих напада роми су убијани и брутално пребијани, циганске енклаве су гореле, многе ромске куће су сравњене са земљом. Али оно што је од свега најмучније- више ромских породица су свирепо масакриране, у акцијама које могу да се пореде само са атроцијским акцијама историјског америчког Кју Клукс Клана, са почетка прошлог столећа…
У новембру 2008 свирепо је убијени ромски брачни пар, у селу Нађисеку, у источном делу земље.
У фебруару 2009, у једном селу 63 км јужно од Будимпеште, неофашисти су покушали да спале живе- рома Сабу Чорбу и његовог сина од 4 године, али када су отац и син истрачали напоље да не изгоре живи, немилосрдно су устрељени на прагу свог дома.
22-ог априла 2009, Деда и отац, 54 године стар ром Јено Кока, је у вечерњим сатима напустио своју кућу у Тисзалоку, и упутио се у своју ноћну смену у оближњој фармацеутској фабрици. Убијен је из ватреног оружја свега неколико корака од свог кућног прага…
Према признању самог полицијског комесара Бенцеа, забележено је 18 сличних инцидената, али комесар није обезбедио ближе детаље. Ипак он је повезао ове криминалне радње са деловањем десничарских партија и неофашистичких паравојних милиција. Комесар Бенце је изнео сумње да су убице из редова бивших професионалних војника и полицајаца, да би на крају изнео уверење да су међу убицама мађарски плаћеници који су ратовима 90-их убијали Србе и припаднике ЈНА, за рачун сепаратистичке хрватске државе.
Упркос декларативном залагању овог полицијског комесара и многих других мађарских званичника, ниједан починилац ових тешких кривичних дела није до сада изведен пред лице правде.
ВРАЋАЊЕ СТАРИХ МАЂАРСКИХ СИМБОЛА- ТЕРИТОРИЈАЛНА АСПИРАЦИЈА ПРЕМА ВОЈВОДИНИ?
Одмах по доласку на власт, Фидеш партија је почела да ради на радикалним изменама мађарског устава, које су 18 априла ове године потпуно усвојене. Из тог устава су практично елиминисана претходно садржана права хомосексуалаца (ту им треба одати признање) и других мањина, Мађарска је успостављена као хришћанска држава, која је централизована, укинута је аболиција доживотне робије, уведена потпуна државна контрола над медијима и судовима, да би елиминисањем статуса републике из устава практично најавила мађарска ингеренције над свим територијама где живе мађарски држављани у већини- што се наравно не ограничава само на Мађарску у садашњим границама.
Овај задњи концепт неформалне ингеренције над мађарским држављанима ван територије садашње Мађарске државе је веома интересентан са нашег (српског) становишта. Нарочито ако знамо да је мађарска држава почела недавно да издаје пасоше и држављанство мађарима из Војводине. Ако се у тај контекст ставе друге значајне промене,нарочито елиминисање назива Република из државног имена Мађарске, што јој сада омогућује „ширу државну дефиницију“- а посебно ако се то надовеже повратак круне Светог Стефана у мађарски национални грб (практично враћање старих Хортијевих фашистичких симбола под којима су хиљаде војвођанских срба и јевреја сурово уморене у II светском рату); Што нам све опет отворено указује на континуитет садашње мађарске државе са средњовековним мађарским краљевством, које је било територијално дупло веће од садашње Мађарске, и окупирало је територије данашње Војводине, Хрватске, делове Аустрије и Словеније, целу Словачку, украјинске Карпате и пола Румуније.
Наравно да је овакав радикални заокрет на мађарској политичкој сцени забринуо водеће ЕУ земље, а нарочито горе споменуте мађарске суседе. У свему овоме је индикативан податак да преко 3 милиона мађара живи у овим суседним земљама, укључујући Србију. Све то има још већу тежину, ако се узме у обзир да је Мађарска председавајућа земља у ЕУ, и пуноправна чланица НАТО-а. Другим речима Мађарска се налази на челу Савеза, који она отворено политички у конститутивно саботира и „омаловажава“ својим чињењем, које је у супротности са статутом и принципима те организације.
Овакви уставотворни и политички потези владајуће мађарске деснице нама србима недвосмислено указују на мађарске територијалне претензије према Војводини. Нарочито у светлу убрзаног издавања мађарских пасоша и држављанства војвођанским мађарима, потпиривања мађарског национализма у Војводини, а посебно отворене подршке суботичком мађарском радикалнм покрету „64 Жупанија“, који јавно заговара отцепљење делова Војводине од Србије. У задње време наша штампа бележи, малтене дневно, националистичке испаде од стране мађарских десничара у Војводини. Ова ескалација се некако чудно поклапа са доласком Фитеша и Јобика (десничарских партија) на чело Мађарске.
СЕПАРАТИСТИ СВИХ РЕГИОНА СЕ „УЈЕДИЊУЈУ“
Али оно што је по мени још забрињавајуће, није само синхронизација мађарских сепаратистичких активности- већ веома подударујућа „коинциденција“ тих активности са активностим других сепаратисткичких покрета у Србији.
Истовремено имамо изражен албански сепаратизам у Прешевској котлини, бошњачки у Рашкој области и однедавно бугарски у области Димитровграда и Пирота, чак су и румуни почели да отварају „нека територијална питања“ око Вршца. Овде је вероватно сувишно напоменути сталне територијалне аспирације према нашој отаџбини од стране „геноцидне државне творевине“ Хрватске и муслиманске полу-државе БиХ.
Очигледно је да као нација још увек успевамо да опстанемо у оваквом изразито „предаторском“ окружењу. Ако су у нашој историји икада и постојала тешка времена, када нам је на челу државе била потребна патриотска, храбра и способна влада- онда је то ово садашње време. Нажалост „ово“ што ми имамо данас на челу српске државе, не испуњава ни један од ова три елементарна државничка атрибута.
РЕФЕРЕНЦЕ:
Нема коментара:
Постави коментар