Тадић не само што касни са јавним декларисањем своје политичке позиције о злочину столећа против нашег народа, него већ у уводном делу своје изјаве поново замењује тезе, и вређа жртве, изједначавајући их са својим џелатима. Како друкчије схватити његову причу о помирењу као стратешком и моралном императиву Србије.
Нема коментара:
Постави коментар