НОЋ

Вечери неке дође ми вино,
И ја дођем њему,
Све крене тако питко и фино,
И почнемо нову тему.

Јутра неког дође ми туга,
И ја јој напишем тужан стих,
Душу моју опустоши куга,
И усне моје ућуте, а тако бих..

Седмице прођу и вечери замру,
И пријатељи моји дођу и оду,
Цветови у грудима мојим умру,
И пробудим се на пустоме броду.

 Године утихну и нечујно увену,
И душа моја буде пуста и гола,
А ја нађем себе волећи исту жену,
И ноћ ми дође тако тиха и без бола!